кекѐта̄ње

кекетање

Лема

кекетање

Извор

том 2, стр. 693, редослед 30

—
гл. им. од кекетати се оном. смејати се на нарочит начин као да се стално понавља ке-ке-ке. Рј. А.
гл. — глагол, глаголскиим. — именицаоном. — ономатопеја
кекѐтати се, кѐкеће̄м се несврш. покр.

Изворни текст (OCR)

кекѐта̄ње с гл. им. од кекетати се. кекѐтати се, кѐкеће̄м се несврш. покр. оном. смејати се на нарочит начин као да се стално понавља ке-ке-ке. Рј. А.