Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

к

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 613

к

к

Лема

к

Извор

том 2, стр. 613, редослед 1

  1. 1.а.

    (К) веларни безвучни праскави сугласник.

  2. 1.б.

    слово којим се обележава тај глас.

  3. 2.

    (К) скраћ. за круну, новчану јединицу у неким земљама, за краља у шаху, за елемент калиј(ум). к и ка (пред сугласницима к, г, х редовно, а пред другим гласовима ређе) предл. с речју у датшиву означава

    скраћ. — скраћено, скраћеницапредл. — предлогс — средњи род
  4. 1.а.

    место, предмет, лице према којем је управљено кретање.

    — Оде к матери у собу.
    Панд.
    Лизао је пламен к небу високо.
    Гор.
    КњИга вуче масу к аутору.
    Матош
  5. 1.б.

    оно чега се неко прихвата.

    — Одлучио је да се врати к злочину чим изађе из казненог завода. Мј. 192б. Старче, сједидер к ручку.
    М-И
  6. 2.

    смер, правац у којем се ко или што налази или према чему је што окренуто: према.

    — Она пружи руку обрнувши главу к прозору.
    Лаз. Л.
    Остали отоци к истоку леже.
    М-И
  7. 3.

    коме је што намењено или усмерено.

    — Распали у грудима краљичину љубав к Енеји.
    Марет.
    Желео је да ... устанак у Србији ... послужи ... и к ослобођењу и Грчке.
    Нов.
  8. 4.

    коме се што даје, додаје.

    — К ономе што се на
    Стр.
  9. 21.

    говори о начелнику ... додаћу још нешто. Нов.

    нов. — новинарство
  10. 5.

    време, рок у коме се нешто догађа, врши.

    — Удаћу се к јесени.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
к1 (К) 1. а. веларни безвучни праскави сугласник. б. слово којим се обележава тај глас. 2. (К) скраћ. за круну, новчану јединицу у неким земљама, за краља у шаху, за елемент калиј(ум). к и ка (пред сугласницима к, г, х редовно, а пред другим гласовима ређе) предл. с речју у датшиву означава 1. а. место, предмет, лице према којем је управљено кретање. — Оде к матери у собу. Панд. Лизао је пламен к небу високо. Гор. КњИга вуче масу к аутору. Матош. б. оно чега се неко прихвата. — Одлучио је да се врати к злочину чим изађе из казненог завода. Мј. 192б. Старче, сједидер к ручку. М-И. 2. смер, правац у којем се ко или што налази или према чему је што окренуто: према. — Она пружи руку обрнувши главу к прозору. Лаз. Л. Остали отоци к истоку леже. М-И. 3. коме је што намењено или усмерено. — Распали у грудима краљичину љубав к Енеји. Марет. Желео је да ... устанак у Србији ... послужи ... и к ослобођењу и Грчке. Нов. 4. коме се што даје, додаје. — К ономе што се на стр. 21. говори о начелнику ... додаћу још нешто. Нов. 5. време, рок у коме се нешто догађа, врши. — Удаћу се к јесени. Вук Рј.