ме̏ница
меница, мјеница
Лема
меница
Варијанте
мјеница, мје̏ница
Извор
том 3, стр. 338, редослед 30
- —
фин. законом прописана исправа коју неко издаје обавезујући се да уписану суму у одређеном року исплати означеном лицу или установи.
— Потписивао је бирташу и другим вјеровницима мјенице и обвезнице.
Фразе
протестовати меницу тужити суду потписника менице који је није у року исплатио.
Изворни текст (OCR)
ме̏ница, ијек. мје̏ница, ж фин. законом прописана исправа коју неко издаје обавезујући се да уписану суму у одређеном року исплати означеном лицу или установи. — Потписивао је бирташу и другим вјеровницима мјенице и обвезнице. Коз. И.