наба́дати

набадати

Лема

набадати

Извор

том 3, стр. 479, редослед 17

1.
несврш и уч. према набости.
уч. — учестали глагол
— Суво и звонко сударају се воловски рогови ... набадају густ сутон и черече ниско небо.
Ћос. Д.
2.а.
ићи опрезно, несигурно; ићи укоченим ногама.
— Он је видио себе како ... набада босим одвикнутим ногама кроз крш сува грања.
Ћоп.
Ошепавио, те сада онако смијешно и опрезно набада у ходу.
Куш.
2.б.
бити несигуран, несигурно тражити; натуцати.
— Опрезно набадајући слово по слово, прочиташе прву ријеч!
Мул.
Мени је угодно
— стадох некако набадати. Крањч. Ст].

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према набости се. — фиг. Онда оно сунце застаје и набада се о црквени звоник. Сим. 2. ослањати се на што у ходу. — Иду полагано набадајућ се на кишобране. Ћип

несврш. и уч. према набости се.ослањати се на што у ходу.

Изворни текст (OCR)

наба́дати, на̀ба̄да̄м несврш. 1. несврш. и уч. према набости. — фиг. Суво и звонко сударају се воловски рогови ... набадају густ сутон и черече ниско небо. Ћос. Д. 2. а. ићи опрезно, несигурно; ићи укоченим ногама. — Он је видио себе како ... набада босим одвикнутим ногама кроз крш сува грања. Ћоп. Ошепавио, те сада онако смијешно и опрезно набада у ходу. Куш. б. бити несигуран, несигурно тражити; натуцати. — Опрезно набадајући слово по слово, прочиташе прву ријеч! Мул. Мени је угодно — стадох некако набадати. Крањч. Ст].