Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

надево̀вати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 515

надево̀вати

надевовати

Лема

надевовати

Извор

том 3, стр. 515, редослед 29

  1. —

    ијек. надјево̀вати се, сврш. провести дуго времена девујући, надовољити се девовања.

    ијек. — ијекавски
    — Овако да се окујем, а још се честито нисам ни надевовала. Вукић. Нећеш се ни надјевовати, нећеш се наужити младости своје.
    Ивак.
Изворни текст (OCR)
надево̀вати се, -ѐвује̄м се, ијек. надје-; во̀вати се, сврш. провести дуго времена девујући, надовољити се девовања. — Овако да се окујем, а још се честито нисам ни надевовала. Вукић. Нећеш се ни надјевовати, нећеш се наужити младости своје. Ивак.