на̀путено̄ст

напутеност

Лема

напутеност

Извор

том 3, стр. 603, редослед 19

—
особина онога који је напуштен, онога што је напуштено. за њима се напуштили Турц
на̀пуштити (се), -ӣм (се) сврш. покр в. напустити (се). — Црногорци овце одјавише,

Изворни текст (OCR)

на̀путено̄ст, -ости ж особина онога који је напуштен, онога што је напуштено. на̀пуштити (се), -ӣм (се) сврш. покр в. напустити (се). — Црногорци овце одјавише, за њима се напуштили Турц