Одредница

на̀це̄вчити

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 653

на̀це̄вчити

нацевчити, нацијевчити

Лема

нацевчити

Варијанте

нацијевчити, на̀цијевчити

Извор

том 3, стр. 653, редослед 18

  1. —

    сврш. фам. добро се напити, опити се.

    фам. — фамилијарно
    — О́чух јој се данас добро нацевчио. Јакш. Ц. наце́дити, на̀це̄дӣм, ијек. нацијѐдити, сврш. а. стискајући, гњечећи истиснути течност (из лимуна, грожђа и сл.).
    — А попијеш ли вино, нацеди га снова из наших сисатих брегова.
    Богдан.
    б. цедећи или пажљиво одвајајући текућину од талога налити.
    — Госпа Јалжабета нациједила из лончића ... мало густе текућине у Иренину шаљицу. онч.
Изворни текст (OCR)
на̀це̄вчити се, -ӣм се, ијек. на̀цијевчити се, сврш. фам. добро се напити, опити се. — О́чух јој се данас добро нацевчио. Јакш. Ц. наце́дити, на̀це̄дӣм, ијек. нацијѐдити, сврш. а. стискајући, гњечећи истиснути течност (из лимуна, грожђа и сл.). — А попијеш ли вино, нацеди га снова из наших сисатих брегова. Богдан. б. цедећи или пажљиво одвајајући текућину од талога налити. — Госпа Јалжабета нациједила из лончића ... мало густе текућине у Иренину шаљицу. онч.