Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

непоно̀вљив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 731

непоно̀вљив

непоновљив

Лема

непоновљив

Извор

том 3, стр. 731, редослед 14

  1. —

    који се не може поновити, који се само једанпут појављује, изворан, оригиналан.

    — Пјесме су рјечитост ... јединцат су и непоновљив израз. Шим. С. Поезија настаје тамо где почиње личност, нова, своја и непоновљива.
    Михиз.
Изворни текст (OCR)
непоно̀вљив, -а, -о који се не може поновити, који се само једанпут појављује, изворан, оригиналан. — Пјесме су рјечитост ... јединцат су и непоновљив израз. Шим. С. Поезија настаје тамо где почиње личност, нова, своја и непоновљива. Михиз.