непрећу̀тљив
непрећутљив
Лема
непрећутљив
Извор
том 3, стр. 738, редослед 10
- —
који се не да, не може прећутати, који се мора рећи.
— Ипак неке присутности намећу се као непрећутљиве. КН 1958.
Изворни текст (OCR)
непрећу̀тљив, -а, -о који се не да, не може прећутати, који се мора рећи. — Ипак неке присутности намећу се као непрећутљиве. КН 1958.