оба̀вити
обавити
Лема
обавити
Извор
том 3, стр. 834, редослед 21
- а.
(трп. прид. обавѝјен и о̏бавӣт) сврш. а. савити што око чега укруг, омотати, намотати, завити.
— Обавије доњи крај горњег одела ... око тога обода на чуну].
- б.
обухватити, обгрлити (руком), положити руке око нечега.
— Једном јој руком обави струк.
Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке.
- в.
прекрити, покрити са свих страна. фиг. Густа копрена нека обавије моју прошлост. Кум.
- г.
фиг. испунити собом, захватити, обузети (о осећањима, сумњи и сл.).
— Црна слутња обавила му душу.
Пододреднице
умотати се, покрити се. — фиг. Спустила се ноћ, и тамом се обавила ћутљива шума. Чол
Изворни текст (OCR)
оба̀вити, о̀бавије̄м (трп. прид. обавѝјен и о̏бавӣт) сврш. а. савити што око чега укруг, омотати, намотати, завити. — Обавије доњи крај горњег одела ... око тога обода на чуну]. Петр. М. б. обухватити, обгрлити (руком), положити руке око нечега. — Једном јој руком обави струк. Војн. Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке. Ранк. в. прекрити, покрити са свих страна. фиг. Густа копрена нека обавије моју прошлост. Кум. г. фиг. испунити собом, захватити, обузети (о осећањима, сумњи и сл.). — Црна слутња обавила му душу. Том.