ода̀клати
одаклати
Лема
одаклати
Извор
том 4, стр. 13, редослед 12
- —
клањем, оштром, љутом борбом одбранити, уз велике напоре добити, силом изборити
dialectal— Све се од тебе на сабљу морало отимати, на пасије зубе одаклати.
Пододреднице
(за што) покр. силом се изборити. — Кад се требало за. што одаклати, полети Тодор к лајтнану. В 1885. о̀да̄кле̄ и о̀дакле̄ (покр. одаклен) прил. 1. у директним и индиректним питањима а. са којег места, из којег места; из којег правца, откуд. — А одакле оно ти би? — упита он. Вес. Он се одакле нађе изнебуха богом донесен? М-И. б. како, на који начин; из којих разлога; с којим циљем. — Охо, погледај нашег Тривуна! ... Одакле се прије обуче? Ћоп. Милан се зачудио одакле ја у Шумадији. Чол. 2. у односном значењу: на место (на месту) са којег. — Невјесту поведоше сватови одаклен су је и довели. Миљ. 3. у неодређеном значењу: са неког места, однекле, однекуд. — Пази да одакле не избију прасад или кокоши. Ћоп. 4. уз речце којима се допушта свака могућност: било ~ (~ било), макар ~, ма ~, ~ год и сл. — Ја нећу да везем, па имали га одакле му драго. Богд
Изворни текст (OCR)
ода̀клати, -коље̄м сврш. покр. клањем, оштром, љутом борбом одбранити, уз велике напоре добити, силом изборити. — Све се од тебе на сабљу морало отимати, на пасије зубе одаклати. Ћоп.