Одредница

о̏стентатӣван

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 226

о̏стентатӣван

остентативан

Лема

остентативан

Етимологија

Latin

Извор

том 4, стр. 226, редослед 13

  1. —

    који треба да се примети, покаже, да буде запажен, јасан, очигледан; разметљив.

    — Дохватио ... некакве капљице па их с остентативном обилатошћу сипао у чашу.
    Десн.
Изворни текст (OCR)
о̏стентатӣван, -вна, -вно лат. који треба да се примети, покаже, да буде запажен, јасан, очигледан; разметљив. — Дохватио ... некакве капљице па их с остентативном обилатошћу сипао у чашу. Десн.