о
о QA: medium
Лема
о
Извор
том 3, стр. 832, редослед 2
- 2.
предлог којим се заједно са самосталном речју У ак. или пок, указује
- 1.а.
(с ак., ређе с лок.) на ослонац за који се закачује оно што се веша, што се намешта да виси: обесити о клин, о уже, закачити о клин.
— Објесише пушке о раме.
Објесити начелника о првом стаблу.
- 1.б.
(с лок.) на ослонац онога што виси, што је у висећем положају: висити о клину, о концу.
- 2.а.
(с ак.) на предмет, ослонац на који се што наслони, одупре и сл.; на предмет, масу с којом се ко или што судари: лупити о зид, треснути о ледину, одупрети се о камен.
— Сваки час мора да стане и да се наслони о зид. Петр.
- 2.в.
Или лонцем о камен или каменом о лонац
— тешко лонцу свакојако! Н. посл.
О трн и камен луда крв нас баца.
- 2.б.
(с лок.) необ. на предмет који служи као ослонац, на који је неко ослоњен.
— О штапу је иша9, бисаге преко рамена, отрцан као просјак.
- 3.
(с ак.) на оно за што се неко бори, око чега се сукобљава с ким: око, за.
— Они се боре о власт.
Ми се овде тучемо о кору̂ хлеба.
- 4.а.
(с лок.) на предмет говора, саопштавања, писања и сл.: говорити, писати, јављати о коме или чему.
— О срећи својој човек вазда снива. Ант.
- 2.б.
Лијепо сам о њему говорио. Јонке. (ретко с ак.) на предмет мисли, бриге, старања; на предмет сумње: брига о деци, старање о народу.
— А бриrа о твоју будућност.
Они нигда не сумњају о искреној љубави своје ... браће.
- 2.в.
на предмет ангажованости, заокупљености; на предмет бављења: радити о злу.
— Власти раде само о овцама и каткад и о коњима.
Свак се забавио о својој муци и невољи.
- 5.
(уз количинске изразе) на цену, утрошак чега, нежељене пропратне појаве при каквој радњи: са, уз.
— Желео је да прође о мање труда.
- 53.
) Боље да га нисам видео
— о мање би туге и о мање бола било.
- 6.
(с лок.) на средство (храну, новац и сл.) које се троши при чему, на оно што омогућује какву радњу: путовати о свом трошку.
— Ораће људи о луку и суву круху од ране зоре до ноћи.
- 7.
(с лок. или с основним обликом речи код којих изостаје падежна промена) на приближно време чега, временску везаност: око, приликом: о празнику, о Новој години, о распусту.
— Пети дан о подне допадоше у приморје равно.
Где би био о то доба него у свом стану.
Откад су дани дужи, и о западу је сунце све љепше.
Изворни текст (OCR)
о2 предлог којим се заједно са самосталном речју У ак. или пок, указује 1. а. (с ак., ређе с лок.) на ослонац за који се закачује оно што се веша, што се намешта да виси: обесити о клин, о уже, закачити о клин. — Објесише пушке о раме. Наз. Објесити начелника о првом стаблу. Јонке. б. (с лок.) на ослонац онога што виси, што је у висећем положају: висити о клину, о концу. 2. а. (с ак.) на предмет, ослонац на који се што наслони, одупре и сл.; на предмет, масу с којом се ко или што судари: лупити о зид, треснути о ледину, одупрети се о камен. — Сваки час мора да стане и да се наслони о зид. Петр. В. Или лонцем о камен или каменом о лонац — тешко лонцу свакојако! Н. посл. Вук. О трн и камен луда крв нас баца. Уј. б. (с лок.) необ. на предмет који служи као ослонац, на који је неко ослоњен. — О штапу је иша9, бисаге преко рамена, отрцан као просјак. Бег. 3. (с ак.) на оно за што се неко бори, око чега се сукобљава с ким: око, за. — Они се боре о власт. Баз. Ми се овде тучемо о кору̂ хлеба. Ћос. Б. 4. (с лок.) а. на предмет говора, саопштавања, писања и сл.: говорити, писати, јављати о коме или чему. — О срећи својој човек вазда снива. Ант. 2. Лијепо сам о њему говорио. Јонке. б. (ретко с ак.) на предмет мисли, бриге, старања; на предмет сумње: брига о деци, старање о народу. — А бриrа о твоју будућност. Крањч. Стј. Они нигда не сумњају о искреној љубави своје ... браће. Нен. Љ. в. на предмет ангажованости, заокупљености; на предмет бављења: радити о злу. — Власти раде само о овцама и каткад и о коњима. Нов. Свак се забавио о својој муци и невољи. Коч. 5. (уз количинске изразе) на цену, утрошак чега, нежељене пропратне појаве при каквој радњи: са, уз. — Желео је да прође о мање труда. Нед. 53 ) Боље да га нисам видео — о мање би туге и о мање бола било. БК 1906. 6. (с лок.) на средство (храну, новац и сл.) које се троши при чему, на оно што омогућује какву радњу: путовати о свом трошку. — Ораће људи о луку и суву круху од ране зоре до ноћи. Петр. В. 7. (с лок. или с основним обликом речи код којих изостаје падежна промена) на приближно време чега, временску везаност: око, приликом: о празнику, о Новој години, о распусту. — Пети дан о подне допадоше у приморје равно. Вел. Где би био о то доба него у свом стану. Јак. Откад су дани дужи, и о западу је сунце све љепше. Наз.