Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

подриги́ва̄ње

стом 4, стр. 572

подриги́ва̄ње

подригивање

Лема

подригивање

Извор

том 4, стр. 572, редослед 13

  1. —

    гл. им. од подригивати (се) уч. према подригнути (се). час му се подригне. Чол.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицауч. — учестали глагол
    подриги́вати (се), -ѝгује̑м (се) несврш. и по̀дригнути (се), -не̄м (се) сврш. испустити гласно кроз уста гасове. — Трпа у онај бураг као у мјешину, сав забалавио, сваки
Изворни текст (OCR)
подриги́ва̄ње с гл. им. од подригивати (се). подриги́вати (се), -ѝгује̑м (се) несврш. и уч. према подригнути (се). по̀дригнути (се), -не̄м (се) сврш. испустити гласно кроз уста гасове. — Трпа у онај бураг као у мјешину, сав забалавио, сваки час му се подригне. Чол.