Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра́бити

несврштом 5, стр. 313

ра́бити

рабити

Лема

рабити

Извор

том 5, стр. 313, редослед 10

  1. 1.

    (што; за што) употребљавати; служити за нешто.

    — Поуздани су слуге свога господара, па макар им глава и не рабила него за кимање.
    Маж. Ф.
  2. 2.а.

    радити, чинити.

    archaic
    — Ко̑ што некада рабиш шушкајући по глави ми ... сам ми довабиш.
    Прер.
  3. 2.б.

    радити тешко и напорно, ринтати, кулучити. Вук Рј.

Изворни текст (OCR)
ра́бити, ра̂бӣм несврш. 1. (што; за што) употребљавати; служити за нешто. — Поуздани су слуге свога господара, па макар им глава и не рабила него за кимање. Маж. Ф. 2. заст. а. радити, чинити. — Ко̑ што некада рабиш шушкајући по глави ми ... сам ми довабиш. Прер. б. радити тешко и напорно, ринтати, кулучити. Вук Рј.