Одредница

ру̀ба̄ч

мтом 5, стр. 565

ру̀ба̄ч

рубач

Лема

рубач

Варијанте

ру̏ба̄ч

Етимологија

Italian

Извор

том 5, стр. 565, редослед 25

  1. —

    извршилац одлуке суда или управних органа, пленитељ, егзекутор.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Не заборавите ... да рубач порубано благо, стоку одмах собом поведе. Ћип. Смирио сам каменом у главу рубача кад је долазио ... у рубаЧИнУ.
    Десн.
Изворни текст (OCR)
ру̀ба̄ч, -а́ча и ру̏ба̄ч м тал. покр. извршилац одлуке суда или управних органа, пленитељ, егзекутор. — Не заборавите ... да рубач порубано благо, стоку одмах собом поведе. Ћип. Смирио сам каменом у главу рубача кад је долазио ... у рубаЧИнУ. Десн.