Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

самодопадан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 621

самодопадан

самодопадан

Лема

самодопадан

Извор

том 5, стр. 621, редослед 27

  1. —

    који се сам себи допада, који је задовољан сам собом, самодопадљив.

    — С побједничким, самодопадним осмијехом на уснама уљуља се опет у дријем. Цар Е. Изгледала му је та жеља ипак претјерано самодопадном.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
самодопадан, -дна, -дно који се сам себи допада, који је задовољан сам собом, самодопадљив. — С побједничким, самодопадним осмијехом на уснама уљуља се опет у дријем. Цар Е. Изгледала му је та жеља ипак претјерано самодопадном. Крл.