Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

смеју̀цкати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 874

смеју̀цкати

смејуцкати

Лема

смејуцкати

Извор

том 5, стр. 874, редослед 18

  1. —

    се, ијек. смију̀цкати се, НеСврш. дем. према смејати се, смешкати

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголдем. — деминутив, деминутивно
    се. — Смијуцкају се мојој узалудној журби. Лал. Чудно је у очи гледала Марку и све се смијуцкала нешто.
    Цес. Д.
    смеју́цнути се, смѐјӯцне̄м се, ијек. смију́цнути се, сврш. осмехнути се. — Ја да ћу смуцнути мимо њ, а он се смијуцну.
    Буд.
    смеју́шити се, смѐјӯшӣм се, ијек. смију́шити се, и смеју̀шкати се, -а̄м се, ијек.
Изворни текст (OCR)
смеју̀цкати се, -а̄м се, ијек. смију̀цкати се, НеСврш. дем. према смејати се, смешкати се. — Смијуцкају се мојој узалудној журби. Лал. Чудно је у очи гледала Марку и све се смијуцкала нешто. Цес. Д. смеју́цнути се, смѐјӯцне̄м се, ијек. смију́цнути се, сврш. осмехнути се. — Ја да ћу смуцнути мимо њ, а он се смијуцну. Буд. смеју́шити се, смѐјӯшӣм се, ијек. смију́шити се, и смеју̀шкати се, -а̄м се, ијек.