Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

су̀верен

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 52

су̀верен

суверен

Лема

суверен

Извор

том 6, стр. 52, редослед 24

  1. —

    који има, врши највишу власт, независан од друге државе, самосталан; неограничен; који је својствен суверену: ~

    држава, ~ власт. — Сувереним презиром све одбијају. Ђал. Прошло је време охоле властеле ... суверене осионости.
    Мас.
Изворни текст (OCR)
су̀верен, -а, -о који има, врши највишу власт, независан од друге државе, самосталан; неограничен; који је својствен суверену: ~ држава, ~ власт. — Сувереним презиром све одбијају. Ђал. Прошло је време охоле властеле ... суверене осионости. Мас.