та̏
та
Лема
та
Извор
том 6, стр. 117, редослед 4
- 1.
(често ненаглашено) узв. и речца а за поткрепљивање нечега, за истицање природности, логичности неког става, онога што је само по себи очигледно: па̏.
— Не бјеше ме више страх, та мени држи страну крчмарица.
Останите ... сад долази кафа. Та код вас ... и није ручак без кафе.
б. за подстицање, у нестрпљењу или незадовољству нечијим држањем: ама. —Та, дете, пијте, људи! Не жалите!
Та, остави ме! Ама, не буди луд.
в. при одбијању, неприхватању нечега, неслагању са нечим.
— Та не може бити!
Та, не, ни дај Боже!
г. при нерадом одговарању или оспоравању важности нечега.
— Јеси ли ручао? ... Та јесам (али
— ).
Рј. »Тко ти је то дао?« ... »Та мајка, тко би ми други дао!«
- 2.
без одређеног значења, у песми.
folk— Чупић слуша па сузе прољева, та од јада гледајућ очима.
Рј.
Изворни текст (OCR)
та̏1 (често ненаглашено) узв. и речца 1. а. за поткрепљивање нечега, за истицање природности, логичности неког става, онога што је само по себи очигледно: па̏. — Не бјеше ме више страх, та мени држи страну крчмарица. Крањч. Стј. Останите ... сад долази кафа. Та код вас ... и није ручак без кафе. Петр. В. б. за подстицање, у нестрпљењу или незадовољству нечијим држањем: ама. —Та, дете, пијте, људи! Не жалите! Ивак. Та, остави ме! Ама, не буди луд. Моск. в. при одбијању, неприхватању нечега, неслагању са нечим. — Та не може бити! Вел. Та, не, ни дај Боже! Чипл. г. при нерадом одговарању или оспоравању важности нечега. — Јеси ли ручао? ... Та јесам (али — ). Вук Рј. »Тко ти је то дао?« ... »Та мајка, тко би ми други дао!« Крањч. Стј. 2. без одређеног значења, у нар. песми. — Чупић слуша па сузе прољева, та од јада гледајућ очима. Вук Рј.