унѐзве̄рен
унезверен
Лема
унезверен
Извор
том 6, стр. 521, редослед 12
- —
ијек. унѐзвијерен који одаје духовну пометњу, одсуство присебности, сметен, избезумљен; јако узбуђен, који је изван
себе. — Тражила је унезвијереним погледом по соби. Шег. Он није добро видео ову старицу, унезверену од радости.
Изворни текст (OCR)
унѐзве̄рен, -а, -о, ијек. унѐзвијерен који одаје духовну пометњу, одсуство присебности, сметен, избезумљен; јако узбуђен, који је изван себе. — Тражила је унезвијереним погледом по соби. Шег. Он није добро видео ову старицу, унезверену од радости. Уск.