Одредница

у̏сна

жтом 6, стр. 581

у̏сна

усна

Лема

усна

Извор

том 6, стр. 581, редослед 16

  1. —

    једна од две меснате покретне ивице уста које споља заклањају зубе (обично

    код људи): горња ~, доња ~. — Доња му усна мало висила. Лаз. Л. Гледао је непомично преда се отромбољених Vсана. Кал. фиг. Ветар јој удара у лице и љуби је својим влажним уснама.
    Рист.

Фразе

висити на нечијим уснама нетремице гледати коме у уста (док говори); отети се с усана нехотице изрећи; р азвV« ћи усне насмешитисе; угристи се (ујести се) за усну тргнути се и нагло ућутати, не довршити (незгодан, неуместан и сл.) исказ, лецнути се.
Изворни текст (OCR)
у̏сна ж једна од две меснате покретне ивице уста које споља заклањају зубе (обично код људи): горња ~, доња ~. — Доња му усна мало висила. Лаз. Л. Гледао је  непомично преда се отромбољених Vсана. Кал. фиг. Ветар јој удара у лице и љуби је својим влажним уснама. Рист.