Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уто̀вити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 617

уто̀вити

утовити

Лема

утовити

Извор

том 6, стр. 617, редослед 25

  1. —

    (трп. прид. у̀товљен) сврш. добро ухранити (стоку), угојити.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Ти си ... утовио крда њихова.
    Гор.

Пододреднице

~ се

угојити се, одебљати. — Лако је Њему кувару], тај се ... утовио у командантовој кујни. ак

угојити се, одебљати.
Изворни текст (OCR)
уто̀вити, у̀товӣм (трп. прид. у̀товљен) сврш. добро ухранити (стоку), угојити. — Ти си ... утовио крда њихова. Гор.