у

у предл. с ак. и лок. 1. (с лок.) означава да се нешто налази или бива унутар нечега, у границама, у опсегу нечега: бити у соби, У шуми, у граду, у кревету; копрцати се у блату, крити се у трави, човек у капуту итд. 2. (с ак.) а, означава кретање ка месту, тачки, положау унутар нечега, доспевање у такав однос: поћи У собу, у шуму, у град; ставити у врећу, у недра, у траву; забости у земљу, усути у јело, пасти у блато, послати У село итд. б. означава где се остварује дејство неке радње, на који предмет или његов део (одн. део тела) делује радња: погодити у прозор, убости у прст. — Од тога доба не пецну више у сршеново гнијездо. Јаг. Кумче га стално у руку љуби. Чипл. На вратима стропошта се и тресну главом у праГ. Јанк. Погинуо Стеван Јерковић! Ранило га и у ноге и у груди. Минд. в. означава правац, смер, усмереност нечега. — Јован окрену главу у другу страну. Вуј. Коњи дижу У небо своје пљоснате фине главе. Чипл. рашири руке и погледа у све нас редом. Петр. В. Ронио је погледом у дивотни одраз свога лица. Креш. Он је толико био заљубљен у лов. И. 3. (с ак.) означава оруђе, инструмент (обично музички) помоћу кога се изводи радња. — Ко је први пред њима у свиралу свирао, био је орфеј. Нен. Љ. До малене позорнице ударао је у клавир висок, мршав човјек. Наз. Ђаци ... ударајУ у тамбуре и певају. Петр. В. Тритони затрубе У своје рогове. Креш. 4. означава укључивање, приступање коме или чему (с ак.) односно укљученост, припадност, чланство (с лок.). — Помијешао се у гомилу дјечурлије, па се с њима препире. Ћор. Што би требало да себи у гријех упишу, обараху на невини народ. Јаг. Претила је родитељима да ће ... побећи у глумице. Петр. В. 5. означава приступање некој радњи, њено започињање (с ак.) или вршење неке радње, њен ток (с лок.): упустити се у трговину, поћи у лов, бризнути у плач, праснути у смех; бити у послУ, проводити време у читањУ. — Удари у хохот. Наз. Нареди му да одагна живину у пашу. Ћип. Оставимо на страну ову сумарну оцену ... и уђимо у анализу књиге. Поп. П. Сједио је с њима за истим столом и био им другом у игри. Креш. 6. означава стање у које неко или нешто доспева (с ак.) или у коме се налази (с лок.): пасти у очајање, довести у сумњу, бацити у бригу; живети у страху, бити у невољи итд. — Падох у потпун немар. Наз. Сутра се пушта у слободу Рајко Неговановић. Ком. Гавани живе у сласти и ласти. Креш. 7. означава међусобни однос, везу која се успоставља (с ак.) или која постоји, траје (с лок.): ступити у савез, бити у савезу. — Српски језик ... долажаше све више у опреку и са црквеним правописом. Јаг. Амфиболити и пешчари од којих је већина ... неолитских предмета израђена налазе е у изобиљу ... у Србији, те за ову потребу нису ондашњи становници морали ступати ни у какву размену са околним народима. Жуј. Та промјена имена стоји у савезу с оним ... мнијењем о словјенству старих Илира. Јаг. 8. (с лок.) означава предмет, садржај радње. — Она се потпуно опоравила у здрављу. Петр. В. Настојао га поучити у љубави према живим створењима. Креш. У свему је управљао њима. И. 9. а. (с лок.) означава у ком смислу, у којој области и сл. долази до изражаја нека особина: вешт у послу, спретан у опхођењу, брз у раду. б. (с лок.) означава где се испољава нека телесна особина: блед у лицу, јак у раменима. — И онда се смота све у клупко, пресавије се у пасу и забугари. Пец. Осјећа већ како се негдје у пасу руши, како је тијело заноси. И. в. (с ак.) означава део тела на коме се испољава неки недостатак, теле. мана: хром у десну ногу. — Заиста је био богаљ у једну ногу. Нен. Љ. 10. (с ак.) означава шта се прибавља, тражи, скупља вршењем неке радње. — Ходи да се опкладимо у барило вина. Нен. Љ. После ручка игра с Миланом домина ... у кафу или чашу вина. Дом. Велкачки сам био кад је окупација дошла, у дрва сам ходио. Андр. И. Нема хљеба ... а он слаба здравља и танка стања да иде »у жито« у богатије крајеве. Чол. 11. (с ак.) означава чему се намењује нешто, с каквом се наменом нешто ради. — Он хтеде да удари у потврду себе по колену, али песница, без његовог ... одобрења, лупи о пањ. Лаз. Л. У одговор на ово важно питање ... можемо најпре рећи ... Поп. П. Божији дан сам цео ... пио у господар Лазино здравље. Чипл. Ја му ни ријечи не реко2 У одговор. Креш. 12. (с ак.) означава промену стања, претварање у нешто. — Жита су се морала трошити као прекрупљена јарма, јер их ондашњи жрвњеви нису могли брашно самлети. Жуј. Зоне се разви ... у витку девојку. Срем. Ја преписујем V чисто ваше »концепте«. Андр. И. О јасенову кору удари чаша, цикну и распрште се у парчад. Пец. 13. (с ак. и лок.) означава начин на који се нешто врши: говорити у глас, говорити у прекидима. — Ето, благајна набавила сијено ... па га својима у дуг даје. Ћип. Бежао је тако ... од страха који га је пратио у стопу. Андр. И. Ја сам краљу Милану рекао у очи све што мислим. Ћос. Д. Књижевник ... који ... иде у корак са животом ... такав књижевник потребан је земљи и литератури. Зог. 14. (с ак. и лок. и уз непром. изразе) а. означава време вршења неке радње одн. догађања нечега: у суботу, у саму зиму, у октобру, у том тренутку. — Е, у мој дан то не видјех, људи. Сиј. У тужни час кад зимско пада вече. Рак. Као да нитко у те четири године није преступио праr. Коз. И. Упознао се с њоме у цик прољећа. Креш. б. означава временски одсек, трајање, рок: у седам дана, у једној минути. — У мало година подиже млиницу, покупова куће. Ћип. 15. означава различите односе у устаљеним изразима, формулама, уобичајеним синтагмама: доћи У питање, притећи у помоћ. — Дозвао у помоћ читав течај наше књижевности. Јаг. С њима дјевојкама је причао са неким заносом, окивајући у звијезде љепоту им ... Ћор. Развила се борба прса у прса. Чол. Свакојаким те погрдама називао, у лице ти претио. Богдан.