фа̏лити
фалити
Лема
фалити
Извор
том 6, стр. 651, редослед 19
- 1.
и несврш. нем. 1 недоста(ја)ти, (по)мањкати.
— Само је једно фалило, твоји старији нису дуго имали порода од срца. Шен. ћуна их је партизана шума, само им фале командири.
- 2.
(по)грешити.
— И поп у књигу фали. Н. посл.
Моја пушка не може фалити.
Фразе
главом ~ померити памећу; не фали, не сме ~ дакако, свакако, без бриге (буди);'неће ти ~ ни длака с главе в. уз длака (изр.); фали му даска у глави в. уз даска (изр.); фали му нешто нешто с њим није у реду; фали за влас, за длаку врло мало недостаје.
Изворни текст (OCR)
фа̏лити, -ӣм сврш. и несврш. нем. 1. недоста(ја)ти, (по)мањкати. — Само је једно фалило, твоји старији нису дуго имали порода од срца. Шен. ћуна их је партизана шума, само им фале командири. Чол. 2. (по)грешити. — И поп у књигу фали. Н. посл. Вук. Моја пушка не може фалити. Шен.