фи̑но

фино

Лема

фино

Извор

том 6, стр. 670, редослед 2

а.
лепо, добро, вешто.
— Али бадава је то фино зборити кад се иде до душе.
Шен.
б.
ир. лукаво, подмукло.
ир. — иронично
— А оно браћа те удесила. Онако фино, умјетнички.
Сим.

Изворни текст (OCR)

фи̑но прил. а. лепо, добро, вешто. — Али бадава је то фино зборити кад се иде до душе. Шен. б. ир. лукаво, подмукло. — А оно браћа те удесила. Онако фино, умјетнички. Сим.