Одредница

фѝљуга

жтом 6, стр. 668

фѝљуга

фиљуга QA: medium

Лема

фиљуга

Извор

том 6, стр. 668, редослед 27

  1. 1.а.

    филуга. Деан. Рј фи̑н, фи́на, фи́но (одр. фи̑нӣ) нем. а. танак, узан; супр. дебео.

    dialectal
    покр. — покрајинскиодр. — одређени вид придеванем. — немачкисупр. — супротно
    — Фине усне Лукрецији дрхтаху од лагодног посмијеха.
    Шен.
  2. 1.б.

    ситан, мали.

    — Фина киша, која се није видела, али се осећала по лицу и рVкама.
    Ћос. Б.
  3. 2.а.

    који није груб, гладак, нежан.

    — Њезин бијели, фини ... тен ... сјећа на дјевојче што је јучер оставило затвор каквог строгог женског института.
    Новак
  4. 2.б.

    који је начињен вешто, умешно, укусно, од доброга материјала, леп: ~ сукно

    платно.
    Шен.
  5. 2.в.

    који је без других састојака, чист, пречишћен.

    Тај дестилат ... се ... ослободи ... и употреби као фини шширит. Батут.
  6. 2.г.

    који има изврстан укус, мирис (о пићу, јелу итд.): ~ вино, ~ печење.

  7. 3.

    углађен, отмен, истанчан.

    Наобразба и фине манире: то се дјевојачком свијету чинило најпречом потребом живота. Нех. У држању и понашању фин. О-А. Она га зато одликовала особито фином сусретљивошћу. Леск. Ј. Оно високо уметничко дело које, поред савршене обраде, има и фини квалитет емоције, фини квалитет осећајнога тона. Поп. Б.
  8. 4.

    који има добрих квалитета, који вреди, добар.

    Видиш, Грга је био фина глава, добра рука. Шен. ир. Фине су вас ствари солдати научили!
Изворни текст (OCR)
фѝљуга ж покр. филуга. Деан. Рј. фи̑н, фи́на, фи́но (одр. фи̑нӣ) нем. 1. а. танак, узан; супр. дебео. — Фине усне Лукрецији дрхтаху од лагодног посмијеха. Шен. б. ситан, мали. — Фина киша, која се није видела, али се осећала по лицу и рVкама. Ћос. Б. 2. а. који није груб, гладак, нежан. — Њезин бијели, фини ... тен ... сјећа на дјевојче што је јучер оставило затвор каквог строгог женског института. Новак. б. који је начињен вешто, умешно, укусно, од доброга материјала, леп: ~ сукно,