фѝљуга
фиљуга QA: medium
Лема
фиљуга
Извор
том 6, стр. 668, редослед 27
- 1.а.
филуга. Деан. Рј фи̑н, фи́на, фи́но (одр. фи̑нӣ) нем. а. танак, узан; супр. дебео.
dialectal— Фине усне Лукрецији дрхтаху од лагодног посмијеха.
- 1.б.
ситан, мали.
— Фина киша, која се није видела, али се осећала по лицу и рVкама.
- 2.а.
који није груб, гладак, нежан.
— Њезин бијели, фини ... тен ... сјећа на дјевојче што је јучер оставило затвор каквог строгог женског института.
- 2.б.
који је начињен вешто, умешно, укусно, од доброга материјала, леп: ~ сукно
платно.
- 2.в.
који је без других састојака, чист, пречишћен.
Тај дестилат ... се ... ослободи ... и употреби као фини шширит. Батут.
- 2.г.
који има изврстан укус, мирис (о пићу, јелу итд.): ~ вино, ~ печење.
- 3.
углађен, отмен, истанчан.
Наобразба и фине манире: то се дјевојачком свијету чинило најпречом потребом живота. Нех. У држању и понашању фин. О-А. Она га зато одликовала особито фином сусретљивошћу. Леск. Ј. Оно високо уметничко дело које, поред савршене обраде, има и фини квалитет емоције, фини квалитет осећајнога тона. Поп. Б.
- 4.
који има добрих квалитета, који вреди, добар.
Видиш, Грга је био фина глава, добра рука. Шен. ир. Фине су вас ствари солдати научили!
Изворни текст (OCR)
фѝљуга ж покр. филуга. Деан. Рј. фи̑н, фи́на, фи́но (одр. фи̑нӣ) нем. 1. а. танак, узан; супр. дебео. — Фине усне Лукрецији дрхтаху од лагодног посмијеха. Шен. б. ситан, мали. — Фина киша, која се није видела, али се осећала по лицу и рVкама. Ћос. Б. 2. а. који није груб, гладак, нежан. — Њезин бијели, фини ... тен ... сјећа на дјевојче што је јучер оставило затвор каквог строгог женског института. Новак. б. који је начињен вешто, умешно, укусно, од доброга материјала, леп: ~ сукно,