Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

фрѝво̄лан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 686

фрѝво̄лан

фриволан

Лема

фриволан

Етимологија

Latin

Извор

том 6, стр. 686, редослед 33

  1. 1.

    -фр. површан, невредан, ништаван, испразан.

    — Све оно површно, фриволно, земаљско што је било на њезиној души почело је да је тишти.
    Бег.
    У тој генерацији Ћосић се задржао на њеном најповршнијем и најфриволнијем кругу, који себе назива монденским.
    Богдан.
  2. 2.

    непристојан, срамотан.

    — Из даљине зајече фриволни шантански гласови.
    Матош
    Ћепрестано су певали ту песму, фриволну по садржини.
    Уск.
Изворни текст (OCR)
фрѝво̄лан, -лна, -лно лат.-фр. 1. површан, невредан, ништаван, испразан. — Све оно површно, фриволно, земаљско што је било на њезиној души почело је да је тишти. Бег. У тој генерацији Ћосић се задржао на њеном најповршнијем и најфриволнијем кругу, који себе назива монденским. Богдан. 2. непристојан, срамотан. — Из даљине зајече фриволни шантански гласови. Матош. Ћепрестано су певали ту песму, фриволну по садржини. Уск.