Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

фу̑л

мтом 6, стр. 693

фу̑л

фул, фула

Лема

фул

Варијанте

фула, фу́ла, фу̑ла

Етимологија

German

Извор

том 6, стр. 693, редослед 17

  1. —

    памучни или свилени конац (обично обојен) који се употребљава за плетење или везење.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Хладолеж се пење навише уз плавобеле конце фула, опаране са старе чарапе. Ранк. Побркају жене вуницу и фул.
    Каш.
Изворни текст (OCR)
фу̑л?, фу́ла и фу̑ла м нем. покр. памучни или свилени конац (обично обојен) који се употребљава за плетење или везење. — Хладолеж се пење навише уз плавобеле конце фула, опаране са старе чарапе. Ранк. Побркају жене вуницу и фул. Каш.