ха̏бати
хабати QA: medium
Лема
хабати
Извор
том 6, стр. 699, редослед 9
- 1.
чинити хабавим, вошењем кварити, трошити, дерати; физички прљати.
— Живот хаба људе, суши им срце, нагриза карактер.
- 2.
кудити (некога), рђаво говорити (о некоме).
archaic— Што ти хабаш младе Црногорце, а фалиш ми од Никшића Турке?
Вјера турска поднијет не може да се хаба ДОкЛ8 Глава скочИ. Гег.
Пододреднице
прљати се и дерати ношењем (о оделу и сл.). — Сопствена свест ми личи на бедну панораму већ овешталих слика, што се све већма хаба. Панд. ха́бати се, ха̑ба̄м се несврш. чувати се, клонити се; избегавати (некога, нешто). — Штросмајер му је Рачком писао: »Молим Вас, што можете више поентирајте хисторично право наше. Мађари се тоrа хабајV«. Јов. С
Изворни текст (OCR)
ха̏бати, -а̄м несврш. 1. чинити хабавим, вошењем кварити, трошити, дерати; физички прљати. — фиг. Живот хаба људе, суши им срце, нагриза карактер. Прод. 2. заст. кудити (некога), рђаво говорити (о некоме). — Што ти хабаш младе Црногорце, а фалиш ми од Никшића Турке? НП Вук. Вјера турска поднијет не може да се хаба ДОкЛ8 Глава скочИ. Гег.