Одредница

ха̀ин

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 701

ха̀ин

хаин

Лема

хаин

Етимологија

Turkish

Извор

том 6, стр. 701, редослед 15

—
злобан, неверан; опак, страшан.
— А тамо су хаине планине
НП Вук

Изворни текст (OCR)

ха̀ин, -а, -о тур. злобан, неверан; опак, страшан. — А тамо су хаине планине. НП Вук.