ха̀ин

хаин

Лема

хаин

Извор

том 6, стр. 701, редослед 16

1.
(ин) м неваљалац, разбојник, одметник; издајица; непоуздан човек.
— Жали се на овога хаина рсуза од команданта који му већ годинама удара на благајну.
Андр. И.
2.
(у атрибутској служби) неваљао, опак, разбојнички.
— Отлен хајде хаинин дивојко.
НХ

Изворни текст (OCR)

ха̀ин(ин) м 1. неваљалац, разбојник, одметник; издајица; непоуздан човек. — Жали се на овога хаина рсуза од команданта који му већ годинама удара на благајну. Андр. И. 2. (у атрибутској служби) неваљао, опак, разбојнички. — Отлен хајде хаинин дивојко. НХ