хаѝрсуз
хаирсуз
Лема
хаирсуз
Извор
том 6, стр. 701, редослед 24
- 1.
ар.
— тур. покр. онај који нема среће, несрећник.
— Пустите хаирсуза нек иде куд је пошао.
- 2.
(у атрибутској служби) злосрећан, несрећан.
— Онај поповски хаирсуз син из Добруна треба одмах да иде.
Изворни текст (OCR)
хаѝрсуз м ар.-тур. покр. 1. онај који нема среће, несрећник. — Пустите хаирсуза нек иде куд је пошао. Андр. И. 2. (у атрибутској служби) злосрећан, несрећан. — Онај поповски хаирсуз син из Добруна треба одмах да иде. Андр. И.