ха̏ир

хаир

Лема

хаир

Варијанте

ха̀ир

Извор

том 6, стр. 701, редослед 18

1.
тур. корист, добро, срећа.
dialectal
покр. — покрајински
— Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира.
Ранк.
Падишах нас, с хаиром, попешкешио Шваби.
Куш.
2.
задужбина.
— Ова је ћуприја везиров хаир.
Андр. И.
3.
прил. за одрицање: не, није. Вук Рј.
прил. — прилог

Изворни текст (OCR)

ха̏ир и ха̀ир м тур. покр. 1. корист, добро, срећа. — Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира. Ранк. Падишах нас, с хаиром, попешкешио Шваби. Куш. 2. задужбина. — Ова је ћуприја везиров хаир. Андр. И. 3. прил. за одрицање: не, није. Вук Рј.