Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ха̀рмо̄нија

жтом 6, стр. 711

ха̀рмо̄нија

хармонија

Лема

хармонија

Варијанте

хармо̀нија

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 711, редослед 17

  1. 1.а.

    муз истовремено, складно звучање неколико тонова, благозвучност.

    — При свршетку слиле у се арије у хармонију.
    Неим.
  2. 1.б.

    део теорије музике који изучава акорде, њихово компоновање и уклапање у целину.

  3. 2.а.

    слога, сагласност, усклађеност, склад.

    — Између њих језика и правописа би морала владати увек хармонија.
    Бел.
  4. 2.б.

    складност делова једне сложене целине, уједначеност, сразмерност.

    — Налазио је у ње толику хармонију љепоте женских облика.
    Леск. Ј.
    Шта је лакше него прочитати једну књигу ... напоменути места која су могла изостати, јер кваре хармонију.
    Дом.
  5. 3.

    в. хармониј.

    — Сета, што је ... производе звуци хармоније, блажи срЦе.
    Нед.
Изворни текст (OCR)
ха̀рмо̄нија и хармо̀нија ж грч. 1. муз. а. истовремено, складно звучање неколико тонова, благозвучност. — При свршетку слиле у се арије у хармонију. Неим. б. део теорије музике који изучава акорде, њихово компоновање и уклапање у целину. 2. а. слога, сагласност, усклађеност, склад. — Између њих језика и правописа би морала владати увек хармонија. Бел. б. складност делова једне сложене целине, уједначеност, сразмерност. — Налазио је у ње толику хармонију љепоте женских облика. Леск. Ј. Шта је лакше него прочитати једну књигу ... напоменути места која су могла изостати, јер кваре хармонију. Дом. 3. в. хармониј. — Сета, што је ... производе звуци хармоније, блажи срЦе. Нед.