Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ха̑ј

узвтом 6, стр. 701

ха̑ј

хај

Лема

хај

Варијанте

ха̏ј

Извор

том 6, стр. 701, редослед 27

  1. 1.а.

    за дозивање и скретање пажње.

    — Весело подвикну:
    — Хај, старче! Писмо од Милке.
    Јакш. Ђ.
  2. 1.б.

    за изражавање дивљења, раздраганости: ах.

    — Хај, дивно је по горама нашим.
    Митр.
    Јуха, Хај, попет ћу се јаблану на грану.
    Ивак.
  3. 1.в.

    за изражавање очајања.

    — Колико се младих људи убило збоr тоrа! Хај! хај! као муХе!
    Лаз. Л.
    Хај, уморне су такве шале.
    Крањч. С.
  4. 2.

    (поновљено више пута) оном. за подражавање гласова при зевању. —Ха-а-ај, хај-хај!

    оном. — ономатопеја
    — зева и вели: Дај да се ... задимани једна.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
ха̑ј2 и ха̏ј узв. 1. а. за дозивање и скретање пажње. — Весело подвикну: — Хај, старче! Писмо од Милке. Јакш. Ђ. б. за изражавање дивљења, раздраганости: ах. — Хај, дивно је по горама нашим. Митр. Јуха, Хај, попет ћу се јаблану на грану. Ивак. в. за изражавање очајања. — Колико се младих људи убило збоr тоrа! Хај! хај! као муХе! Лаз. Л. Хај, уморне су такве шале. Крањч. С. 2. (поновљено више пута) оном. за подражавање гласова при зевању. —Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: Дај да се ... задимани једна. Срем.