ха̑
ха QA: medium
Лема
ха
Варијанте
ха̏
Извор
том 6, стр. 699, редослед 2
- 1.а.
узв. (само ха̂) при дозивању, ословљавању и поздрављању: о, еј.
— Ха, здраво да си, мио побратиме!
- 1.б.
за подстицање и у молби: хајде, дела, деде.
— Ха, одбиј се, не биј се на правди.
На сваки шум ... брзо изусти у себи: »Ха, помози боже!«
- 1.в.
за изражавање раздраганости,дивљења, одушевљења: браво, тако. —Ха, Бато!
— одушевљавао се Лазарић трљајући руке.
- 1.г.
у претњи (често одвоЈено): но̏.
— Ха, ха!
— Ко то неће да спава?
- 1.д.
за изражавање изненађења: гле. —Ха!
— викну, као да је нешто нашла.
Кога ухватили? Њеrа! Ха! Андр. И.
- 1.ђ.
за изражавање двоумљења, недоумице.
— Ха ... како се узме.
- 1.е.
за изражавање злурадости, освете.
— Ха, ха, а нисте се надали? Хја, вук силази стаду кад ra оно и не очекује. Петр.
- 1.ж.
(само ха̏, поновљено више пута) оном. за подражавање кикотања, смејања.
— Ха! Ха! Ха!
— хохотао је ... господин.
Ми ... праснусмо V сме2:
— Ха! ха! Ха! Ха!
- 2.а.
речца у прилошкој служби нимало, николико.
— Ама баш ха! ... ни црно испод ноката!
- 2.б.
пра̏во, тачно, таман.
— Разобадао хата ... па ха! на стражара.
- 2.в.
чак.
— Видим само једног роба, скрушенога Уа до блата.
- 2.г.
(удвојено) час ... час, сад ... сад.
— Ваља се ко̂ грм низ воду, ха тамо, ха вамо
- 3.
речца за питање: је ли?
— Па како је у КрагујевцV, ха?
— запиткивао је.
- 4.
речца у служби везника (за истицање врло брзе узастопности двеју радњи): чим, тек што.
— Ха му рука пође дубље у туђи арар или кантар притегне на његову страну, он ... врати одмах ону преrршт брашна натраг.
Изворни текст (OCR)
ха̑ и ха̏ 1. узв. а. (само ха̂) при дозивању, ословљавању и поздрављању: о, еј. — Ха, здраво да си, мио побратиме! Ранк. б. за подстицање и у молби: хајде, дела, деде. — Ха, одбиј се, не биј се на правди. Март. На сваки шум ... брзо изусти у себи: »Ха, помози боже!« Сиј. в. за изражавање раздраганости,дивљења, одушевљења: браво, тако. —Ха, Бато! — одушевљавао се Лазарић трљајући руке. Јак. Г. у претњи (често одвоЈено): но̏. — Ха, ха! — Ко то неће да спава? Андр. И. д. за изражавање изненађења: гле. —Ха! — викну, као да је нешто нашла. Вес. Кога ухватили? Њеrа! Ха! Андр. И. ђ. за изражавање двоумљења, недоумице. — Ха ... како се узме. Јак. е. за изражавање злурадости, освете. — Ха, ха, а нисте се надали? Хја, вук силази стаду кад ra оно и не очекује. Петр. В. ж. (само ха̏, поновљено више пута) оном. за подражавање кикотања, смејања. — Ха! Ха! Ха! — хохотао је ... господин. Гор. Ми ... праснусмо V сме2: — Ха! ха! Ха! Ха! Петр. В. 2. речца у прилошкој служби а. нимало, николико. — Ама баш ха! ... ни црно испод ноката! Јакш. Ђ. б. пра̏во, тачно, таман. — Разобадао хата ... па ха! на стражара. Вукић. в. чак. — Видим само једног роба, скрушенога Уа до блата. Јакш. Ђ г. (удвојено) час ... час, сад ... сад. — Ваља се ко̂ грм низ воду, ха тамо, ха вамо Шуб. 3. речца за питање: је ли? — Па како је у КрагујевцV, ха? — запиткивао је. Јакш. Ђ. 4. речца у служби везника (за истицање врло брзе узастопности двеју радњи): чим, тек што. — Ха му рука пође дубље у туђи арар или кантар притегне на његову страну, он ... врати одмах ону преrршт брашна натраг. Андр. И.