хи̏тати

хитати

Лема

хитати

Извор

том 6, стр. 729, редослед 29

1.
настојати да се што пре негде стигне, доспе или да се нешто учини, жсурити, хрлити.
— Хитају на посао.
Сим.
Наређење је било да треба хитати.
Дед. В.
2.
бацати.
— Јерко копа, а Диша хита земљу напоље.
Шапч.
Погледао би у дјечаке, који су хитали камење на велику круШку.
Бен.
3.
хватати.
— Иде млада да му хита коња.
НПХ
Човјек поштен, уредан и врстан свагдје хита срећу за реп.
Торд.

Пододреднице

~ се

1. а. журити се. — Умилна се Шева пјесмом к небу хита. КХ 1936. б. дизати се. — Из града се хита под облаке стародаван звоник. Павл. 2. а. бацати се на неког, гађати се. — Не хиајте се каменом на нас. Петр. В. б. уз. повр. бацати се један на другога. — После су се хитали један на другога. Шапч

журити се.дизати се.бацати се на неког, гађати се.уз. повр. бацати се један на другога.

Изворни текст (OCR)

хи̏тати, -а̄м несврш. 1. настојати да се што пре негде стигне, доспе или да се нешто учини, жсурити, хрлити. — Хитају на посао. Сим. Наређење је било да треба хитати. Дед. В. 2. бацати. — Јерко копа, а Диша хита земљу напоље. Шапч. Погледао би у дјечаке, који су хитали камење на велику круШку. Бен. 3. хватати. — Иде млада да му хита коња. НПХ. Човјек поштен, уредан и врстан свагдје хита срећу за реп. Торд.