Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

хихо̀та̄ње

стом 6, стр. 731

хихо̀та̄ње

хихотање

Лема

хихотање

Извор

том 6, стр. 731, редослед 17

  1. —

    гл. им. од хихотати (се) гласно се смејати, кикотати се.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — На крајV би хихотала гласније од свију. Креш. Веселица је женски хихотао. Ћоп. Хихотали сV се мазно.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
хихо̀та̄ње с гл. им. од хихотати (се). хихо̀тати (се), хѝхоће̄м (се) несврш. гласно се смејати, кикотати се. — На крајV би хихотала гласније од свију. Креш. Веселица је женски хихотао. Ћоп. Хихотали сV се мазно. Сим.