хла̑д

хлад

Лема

хлад

Извор

том 6, стр. 731, редослед 20

1.
простор који није огрејан сунцем, сенка коју баца предмет осветљен сунцем
— Уморни су у хлад блиски сјели.
Гор.
Хлад пао већ до пола сокака.
Срем.
2.
свежина, хладовина.
— Хлад ноћи ме зебе.
Уј.
Поподне се и ђаци обукоше у машкаре, те ... махнитаху све до првих хладова.
Мат.
3.
поветарац, дах.
— Сад не јунак више, но трст којој сваки хлад кидише.
Маж. И.
4.
језа.
— Страшна празнина ... обли га чудним хладом.
Лоп.
5.
фиг. затвор, хапс.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Већ сви људи знају да је газда у хладу.
Дук.
Заптије свладаше бијесна младића, па с њим у »хлад«.
Мул.

Фразе

дебели ~ в. уз хладовина (изр.).

Изворни текст (OCR)

хла̑д м 1. простор који није огрејан сунцем, сенка коју баца предмет осветљен сунцем. — Уморни су у хлад блиски сјели. Гор. Хлад пао већ до пола сокака. Срем. 2. свежина, хладовина. — Хлад ноћи ме зебе. Уј. Поподне се и ђаци обукоше у машкаре, те ... махнитаху све до првих хладова. Мат. 3. поветарац, дах. — Сад не јунак више, но трст којој сваки хлад кидише. Маж. И. 4. језа. — Страшна празнина ... обли га чудним хладом. Лоп. 5. фиг. затвор, хапс. — Већ сви људи знају да је газда у хладу. Дук. Заптије свладаше бијесна младића, па с њим у »хлад«. Мул.