Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

хро̏м

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 747

хро̏м

хром, хрома

Лема

хром

Варијанте

хрома, хро̀ма

Извор

том 6, стр. 747, редослед 12

  1. 1.а.

    и хро̀мо а. који има болесну или дефектну ногу (укочену, повређену, краћу од друге и сл.), тако да хода неједнако, храмље.

    сл. — слично
    — Оно сипљиво и хромо кљусе ... оличава сву људску судбу.
    Скерл.
  2. 1.б.

    који је без једне ноге или је краће, оштећене ноге (о деловима намештаја).

    — Из мртвих жица хромог гласовира тек каткад Чујем валцер, јеку с пира.
    Ђал.
    Немоћан, шћућурен за овим хромим столом ... црвеним се, гушим од стида.
    Ђон.
  3. 2.

    непотпун, мањкав. —Видим срећа нам је хрома, али ходи. Стан.

  4. 3.

    који протиче споро, без живости.

    — Ништа није дуго као дани хроми, кад снијег тешкИ терет гране ломи.
    Јур.
Изворни текст (OCR)
хро̏м, -а, -о и хро̀ма и хро̀мо 1. а. који има болесну или дефектну ногу (укочену, повређену, краћу од друге и сл.), тако да хода неједнако, храмље. — Оно сипљиво и хромо кљусе ... оличава сву људску судбу. Скерл. б. који је без једне ноге или је краће, оштећене ноге (о деловима намештаја). — Из мртвих жица хромог гласовира тек каткад Чујем валцер, јеку с пира. Ђал. Немоћан, шћућурен за овим хромим столом ... црвеним се, гушим од стида. Ђон. 2. непотпун, мањкав. —Видим срећа нам је хрома, али ходи. Стан. 3. који протиче споро, без живости. — Ништа није дуго као дани хроми, кад снијег тешкИ терет гране ломи. Јур.