хугенот
хугенот
Лема
хугенот
Етимологија
German
Извор
том 6, стр. 751, редослед 9
- 1.
назив за присталицу реформације у Француској. ху̑д, ху́да, ху́до (одр. ху̑дӣ; ком. ху̏ђӣ) 1. лош (у моралном смислу), зао, опак.
history— Народу су хуђи но Турци дошљаци.
Ви сте, худи човјече, рекли неистину.
- 2.а.
јадан, несрећан; кукаван, бедан.
— Бесмо нас двоје худе сироте.
Сад њој сретној и смиље мирише, а мени худој ни каранфиљ неће.
- 2.б.
мучан, тежак, непријатан.
— Па могу л те одбацит муке худе?
Ни теби ... казати нећу ријечи хладне, худе.
- 2.в.
мршав, постан (о земљи).
— Све пропаде ... свега нестаде осим худе и врлетне земље.
Изворни текст (OCR)
хугенот м нем. ист. назив за присталицу реформације у Француској. ху̑д, ху́да, ху́до (одр. ху̑дӣ; ком. ху̏ђӣ) 1. лош (у моралном смислу), зао, опак. — Народу су хуђи но Турци дошљаци. Љуб. Ви сте, худи човјече, рекли неистину. Матош. 2. а. јадан, несрећан; кукаван, бедан. — Бесмо нас двоје худе сироте. Шапч. Сад њој сретној и смиље мирише, а мени худој ни каранфиљ неће. Ботић. б. мучан, тежак, непријатан. — Па могу л те одбацит муке худе? С-Ц. Ни теби ... казати нећу ријечи хладне, худе. Кркл. в. мршав, постан (о земљи). — Све пропаде ... свега нестаде осим худе и врлетне земље. Коч.