ху́кати
хукати
Лема
хукати
Извор
том 6, стр. 753, редослед 2
- 1.а.
отхукивати (од умора, бриге, жалости), испуштати узвике »ху«, »ух« и сл.; мукло узвикивати, јаукати.
— Ух, ух, ух!
— хуче гђа Перса и лупа се по челу.
Али он само хуче и дере се неразумљивим гласовима. Ков.
- 1.б.
нагло издисати, издувавати ваздух кроз полуотворена уста (ради загревања руку, влажења нечега и др.).
— Сваки час хукаше у прсте.
Колико сам пута ... у зрцало хукао.
- 1.в.
производити хукове (о сови).
— Совуљага
— хукаше у шуми.
- 1.г.
фиг. извикивати молитву (о хоџи, дервишима).
— Те синоћ нешто, баш кад је хоџа хукао јацију, из Смедерева ноћ га изведе.
На цркви им турски хоџа хуче.
- 2.
хујати, хучати.
— Вјетар хуче и студено је.
Талас у тминама хуче.
Изворни текст (OCR)
ху́кати, ху̑че̄м несврш. 1. а. отхукивати (од умора, бриге, жалости), испуштати узвике »ху«, »ух« и сл.; мукло узвикивати, јаукати. — Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. Срем. Али он само хуче и дере се неразумљивим гласовима. Ков. А. б. нагло издисати, издувавати ваздух кроз полуотворена уста (ради загревања руку, влажења нечега и др.). — Сваки час хукаше у прсте. Дук. Колико сам пута ... у зрцало хукао. Јурк. в. производити хукове (о сови). — Совуљага — хукаше у шуми. Вес. Г. фиг. извикивати молитву (о хоџи, дервишима). — Те синоћ нешто, баш кад је хоџа хукао јацију, из Смедерева ноћ га изведе. Јакш. Ђ. На цркви им турски хоџа хуче. НПХ. 2. хујати, хучати. — Вјетар хуче и студено је. Ћип. Талас у тминама хуче. Наз.