Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ху̑к

мтом 6, стр. 752

ху̑к

хук

Лема

хук

Извор

том 6, стр. 752, редослед 27

  1. 1.а.

    хука; хујање које се слива у један глас.

    — Ослушкивао је хук воде и ветра.
    Андр. И.
    Напољу једнако бесни кобна хука ... Све се слило у један трајан хук.
    Дов.
    Шапћу слутње олујним хуком.
    Гал.
  2. 1.б.

    фиг. буран или брз равномеран ток, пролажење, протицање.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — То је неумитни хук времена. Петр.
  3. 1.в.

    Тече тако ... у равномерном хуку тај живот. Сим.

  4. 1.в.

    фиг. бес, помама.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Иако је њему долазио тај хук његов, опет је, пошто се одљути, био милостан.
    Вес.
  5. 2.а.

    шум наглог и снажног издисања ваздуха, отхукивање.

    — УХ!
    — чуо се хук као олакшање.
    Јак.
  6. 2.б.

    мукли глас ноћних грабљивица.

    — Плач је одјекивао у празној кућетини као совин хук.
    Нам.
Изворни текст (OCR)
ху̑к м 1. а. хука; хујање које се слива у један глас. — Ослушкивао је хук воде и ветра. Андр. И. Напољу једнако бесни кобна хука ... Све се слило у један трајан хук. Дов. фиг. Шапћу слутње олујним хуком. Гал. б. фиг. буран или брз равномеран ток, пролажење, протицање. — То је неумитни хук времена. Петр. В. Тече тако ... у равномерном хуку тај живот. Сим. в. фиг. бес, помама. — Иако је њему долазио тај хук његов, опет је, пошто се одљути, био милостан. Вес. 2. а. шум наглог и снажног издисања ваздуха, отхукивање. — УХ! — чуо се хук као олакшање. Јак. б. мукли глас ноћних грабљивица. — Плач је одјекивао у празној кућетини као совин хук. Нам.