Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

хље̏пчић

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 735

хље̏пчић

хљепчић, хлепчић

Лема

хљепчић

Варијанте

хлепчић, хле̏пчић

Извор

том 6, стр. 735, редослед 24

  1. а.

    хм (каткад удвојено) узвик којим се изражава а. подсмех.

    — Хм ... удовичка посла!
    Ранк.
    Хм! Као да има неког ко не би хтео да живи мукте!
    Каш.
  2. б.

    сумња.

    — Мудрице у селу нашле се позване да махну ... главом и ... промумлају кроз нос мудријашки: »Хм-Хм!«
    Ад.
  3. в.

    неизвесност са питањем.

    — Хм ... шта ће бити ако дозна виша команда? питао се забринуто.
    Јак.
  4. г.

    потврђивање.

    — А право ми кажи, волиш ли га?
    — Хм, Хм!
    Вес.
Изворни текст (OCR)
хље̏пчић, ек. хле̏пчић хм (каткад удвојено) узвик којим се изражава а. подсмех. — Хм ... удовичка посла! Ранк. Хм! Као да има неког ко не би хтео да живи мукте! Каш. б. сумња. — Мудрице у селу нашле се позване да махну ... главом и ... промумлају кроз нос мудријашки: »Хм-Хм!« Ад. в. неизвесност са питањем. — Хм ... шта ће бити ако дозна виша команда? питао се забринуто. Јак. г. потврђивање. — А право ми кажи, волиш ли га? — Хм, Хм! Вес.