Одредница

чи̏к

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 874

чи̏к

чик

Лема

чик

Етимологија

Turkish

Извор

том 6, стр. 874, редослед 26

  1. —

    узвик којим се ко позива, изазива да што учини, да се у чему огледа, такмичи

    надмеће. — Смијем ја ... викао је Ћоркан ... Не смијеш! Чик стисни! Андр. И. Трче деца с кикотом за њим. Чик, Момире, трипут уз зид.
    Каш.
Изворни текст (OCR)
чи̏к2 тур. узвик којим се ко позива, изазива да што учини, да се у чему огледа, такмичи, надмеће. — Смијем ја ... викао је Ћоркан ... Не смијеш! Чик стисни! Андр. И. Трче деца с кикотом за њим. Чик, Момире, трипут уз зид. Каш.