ђа̏во̄
ђаво
Лема
ђаво
Извор
том 1, стр. 809, редослед 9
- 1.
(вок. ђа̏воле; ген. мн ђавола̄ и ђа̏во̄ла̄) = ђавао.
— Који ти је црни ђаво ту лаж пришапнуо?
- 2.а.
фиr. опака, зла особа.
— Ђаво жена и два ока у глави завади.
- 2.б.
обесна, несташна, жива, немирна особа.
— Сава је био живи с -* р Ду̏ ђаво
— и весељак.
Страшно му је билокад му ко каже да је ђаво или обешењак.
- 2.в.
храбар, смео, спретан, окретан, сналажљив, довитљив човек.
— Гледајте што раде ти зелени ђаволи!
Совра окрете кола. Смешио се. Ђаво човек!
- 2.г.
нешто неодређено, непознато, неко, нешто.
— Ђаво ће разумети све те људе! Ћос.
- 2.б.
Неки ће се ђаво од овога излећи. Ћоп.
- 2.д.
(у вези снеrацијом) нико, ништа.
— Није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.
Ни ђаво није питао за Њега.
Нема ни ђавола. Р-К Реч. ђ. зло, несрећа, невоља, опасност.
— Лако је нама платити ... државни порез, али нас уби оних сто других ђавола.
Сам си тражио ђавола! Трпи сад! Ћос.
- 2.е.
удес, зао случај.
— Који те је ђаво навратио да ти дођеш у моје сватове?
Данас га први пут донесе ђаво, па већ се направио ко̑ неки господар у мојој рођеној кући.
- 2.ж.
мн. хирови, мушице.
— Неће ти ни ... бог помоћи
— док мени, знаш, моји ђаволи дођу.
- 3.а.
узвик у чуђењу или у љутњи.
— Где ћете, ђавола, вечерати?
Кога ђавола, и ви ту чекате?
- 3.б.
као клетва.
— Шта је то, до хиљаду ђавола?
Та они, сто му ђавола, пуцају по нама!
- 4.
као поређење, поредба: у великој мери, јако, веома, изванредно.
— Дјевојка је црна као ђаво.
Бистар ко̑ ђаво.
Пева ка ђаво.
в. иди до ђавола; однео га ~ пропао је; с ђаволом дошло с ђаволом прошло како дошло (стечено), тако прошло (нестало); тај зна где ђаво спава, зна сто ђавола тај зна врло много; тражити ђавола (свећом) извргавати се, излагати се без потребе опасности; ту је (у томе је) у томе је ствар; ту је и ~ рекао лаку ноћ запуштен, забитан крај; ту је ~ умешао (умочио) своје прсте ситуација се нагло и неочекивано погоршала; убоги ~ сиромах човек; ушао ~ у њеrа а) игра се без потребе својом судбином; б) постао је бескрајно дрзак, рђав; за (на) ђавола за (на) несрећу, по несрећи.
Фразе
бежати од кога као ~ од крста (од тамјана) избегавати с ким сваки додир или сусрет; дати ђаволу упропастити; доћи ће ~ по своје а) рђави поступци донеће заслужену казну; б) не може се смрти измаћи, умаћи; ~ га знао непознато је, не може се знати; ђавола (при појачаном одрицању, одбијању) никако, ни говора; ђавола би на леду потковао веома је вешт и довитљив; ђавола на селамет истерати упокорити и најокорелијег непријатеља; ђаволу у торбу отићи пропасти, нестати; ~ не мирује (не спава), ~ нити оре нити копа ваља бити на опрезу ; несрећа се лако може догодити; ~ од тетке опасно, пакосно чељаде. — Ја бих додао да је бањске лекаре измислио ђаво од тетке Рад. Д.; иди до (сто) ђавола губи се, остави ме на миру; један ~ једно исто, свеједно; који ти је ~ (у љутини) шта ти је, шта се десило; ко с ђаволом тикве сади о главу му се лупају ко се удружи с рђавом особом, упада у невоље; куда (откуда) га ~ донесе каже се кад неко дође у незгодан час; нека га (те, вас) ~ носи нека буде по његову (по твоме, по вашему); није ~ него враг в. један ђаво; није ~ онако црн како га сликају бољи је него што га глас бије, него што се мисли; носи те
Изворни текст (OCR)
ђа̏во̄, ђа̏вола м (вок. ђа̏воле; ген. мн. ђавола̄ и ђа̏во̄ла̄) 1. = ђавао. — Који ти је црни ђаво ту лаж пришапнуо? Шен. 2. фиr. а. опака, зла особа. — Ђаво жена и два ока у глави завади. Вес. б. обесна, несташна, жива, немирна особа. — Сава је био живи с -* р Ду̏ ђаво — и весељак. Глиш. Страшно му је билокад му ко каже да је ђаво или обешењак. Лаз. Л. в. храбар, смео, спретан, окретан, сналажљив, довитљив човек. — Гледајте што раде ти зелени ђаволи! Крл. Совра окрете кола. Смешио се. Ђаво човек! Ком. г. нешто неодређено, непознато, неко, нешто. — Ђаво ће разумети све те људе! Ћос. Б. Неки ће се ђаво од овога излећи. Ћоп. д. (у вези снеrацијом) нико, ништа. — Није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде. Игњ. Ни ђаво није питао за Њега. Бат. Нема ни ђавола. Р-К Реч. ђ. зло, несрећа, невоља, опасност. — Лако је нама платити ... државни порез, али нас уби оних сто других ђавола. Рад. Стј. Сам си тражио ђавола! Трпи сад! Ћос. Д. е. удес, зао случај. — Који те је ђаво навратио да ти дођеш у моје сватове? НП Вук. Данас га први пут донесе ђаво, па већ се направио ко̑ неки господар у мојој рођеној кући. Коч. ж. мн. хирови, мушице. — Неће ти ни ... бог помоћи — док мени, знаш, моји ђаволи дођу. Дом. 3. узвик а. у чуђењу или у љутњи. — Где ћете, ђавола, вечерати? Грол. Кога ђавола, и ви ту чекате? Вуј. б. као клетва. — Шта је то, до хиљаду ђавола? О-А. Та они, сто му ђавола, пуцају по нама! Јонке. 4. као поређење, поредба: у великој мери, јако, веома, изванредно. — Дјевојка је црна као ђаво. Мат. Бистар ко̑ ђаво. Срем. Пева ка ђаво. Вес.