Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ђи́до

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 815

ђи́до

ђидо

Лема

ђидо

Извор

том 1, стр. 815, редослед 9

  1. —

    и -е̄ м (вок. ђи̑до) = ђида.

    вок. — вокатив
    — Ја нијесам лица одгојила за удбинских младијех Турака, већ за ђида Јанковић Стојана. НП Вук. Био је један од оних »ђида« који чини неприлику селу.
    Поп. Ј.
Изворни текст (OCR)
ђи́до, -а и -е̄ м (вок. ђи̑до) = ђида. — Ја нијесам лица одгојила за удбинских младијех Турака, већ за ђида Јанковић Стојана. НП Вук. Био је један од оних »ђида« који чини неприлику селу. Поп. Ј.