Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ђи̏кати

несврштом 1, стр. 815

ђи̏кати

ђикати

Лема

ђикати

Варијанте

ђи́кати

Извор

том 1, стр. 815, редослед 16

  1. 1.

    нагло расти увис.

    — Међу крстовима на гробљу је ђикао голем коров.
    Јакш. Ђ.
    Без свијести сврхе буја и ђика природа као коров ... испод заваљених ограда.
    Андр. И.
    Ово дијете што се није дало уништити расло је и ђикало у њој.
    Сим.
  2. 2.

    бацати, одбацивати.

    — Расходујем прошлост. Нова одора. Ђикам те, закрпо, закрпице.
    Јел.
  3. 3.

    јављати се гласом ђик.

    — Ђикавци су непрестано ђикали ноћу.
    Ђур.
  4. 4.

    скакати: ~ у море. Деан. Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
  5. 5.

    фиг. бекријати. Бак. Реч.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
Изворни текст (OCR)
ђи̏кати, -а̄м и ђи́кати, ђи̑ка̄м несврш. 1. нагло расти увис. — Међу крстовима на гробљу је ђикао голем коров. Јакш. Ђ. Без свијести сврхе буја и ђика природа као коров ... испод заваљених ограда. Андр. И. Ово дијете што се није дало уништити расло је и ђикало у њој. Сим. 2. бацати, одбацивати. — Расходујем прошлост. Нова одора. Ђикам те, закрпо, закрпице. Јел. 3. јављати се гласом ђик. — Ђикавци су непрестано ђикали ноћу. Ђур. 4. покр. скакати: ~ у море. Деан. Рј. 5. фиг. бекријати. Бак. Реч.