Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ја̏бучица

жтом 2, стр. 547

ја̏бучица

јабучица QA: high

Лема

јабучица

Извор

том 2, стр. 547, редослед 17

  1. 1.

    дем. од јабука.

    дем. — деминутив, деминутивно
  2. 2.а.

    анат избочена хрскавица у грлу над улазом у душник код мушкарца; исп. јабука (Та).

    исп. — испореди
    — Он пропљува крв ... нос му се ушиљио, јабучица испод грла искочила.
    Вес.
    Имаш толику јабучицу на грлу као кврrа.
    Пав.
  3. 2.б.

    (обично мн.)

    мн. — множина
    в. јагодица (2б). — — Чеданце притисну пуне румене јабучице своје к лицу мајчину]. — Осме2 ... заигра на јабучици лепог образа. Јакш. Ћ.
  4. 2.в.

    заобљени део прста с унутрашње стране, насупрот нокту, вршак прста.

    с — средњи род
    — Поновно затвори очи. Притиште их јабучицама прстију.
    Божић
  5. 2.г.

    очна кугла коју творе бјелоочница и рожњача.

    — Извртао је бијесан коњ крвљу наливену очну јабучицу.
    Моск.
    Очна јабучица је покретљива.
    НЧ
  6. 2.д.

    одебљали део на крају кости, који се у зглобовима углаба у другу кост.

    — Она коштана твар на јабучицама прелази у спужвасту коштану творевину.
    НЧ
  7. 3.

    држак старинског оружја с крајем налик на малу јабуку.

    с — средњи род
    — За појасом стара нека пиштољчина са зарђалом јабучицом.
    Јакш. Ђ.
    Два нова рапира, без сјаја и без оштрице, с јабучицама.
    Вел.
  8. 4.

    агр. рајчица, парадајз.

    dialectal
    агр. — агрономија, агрономски, аграрнопокр. — покрајински
    — Брала јабучице и зелену паприку мећући све то у корпу.
    Ивак.
    И̂зр. Адамова
Изворни текст (OCR)
ја̏бучица ж 1. дем. од јабука. 2. а. анат. избочена хрскавица у грлу над улазом у душник код мушкарца; исп. јабука (Та). — Он пропљува крв ... нос му се ушиљио, јабучица испод грла искочила. Вес. Имаш толику јабучицу на грлу као кврrа. Пав. б. (обично мн.) в. јагодица (2б). — Чеданце притисну пуне румене јабучице своје к лицу мајчину]. Шен. Осме2 ... заигра на јабучици лепог образа. Јакш. Ћ. в. заобљени део прста с унутрашње стране, насупрот нокту, вршак прста. — Поновно затвори очи. Притиште их јабучицама прстију. Божић. г. очна кугла коју творе бјелоочница и рожњача. — Извртао је бијесан коњ крвљу наливену очну јабучицу. Моск. Очна јабучица је покретљива. НЧ. д. одебљали део на крају кости, који се у зглобовима углаба у другу кост. — Она коштана твар на јабучицама прелази у спужвасту коштану творевину. НЧ. 3. држак старинског оружја с крајем налик на малу јабуку. — За појасом стара нека пиштољчина са зарђалом јабучицом. Јакш. Ђ. Два нова рапира, без сјаја и без оштрице, с јабучицама. Вел. 4. агр. покр. рајчица, парадајз. — Брала јабучице и зелену паприку мећући све то у корпу. Ивак. И̂зр. Адамова